Скраћеница “ДЗХВП” може увести у сцреецхинг зауставио чак и највише наизглед знање свјетовног у медицини. Шта је ово ДЗХВП? Која болест лежи иза ових писама и шта то пријети?
Како се ДЗХВП дешифрује?
Ова акроним означава дискинезију жучних канала. У ствари, ово значи значајно кршење одлива жучи кроз бешику и каналу бешике.
Истовремено се не примећују структурне деструктивне промјене ових органа. ДЗХВП за поремећени тип хипомотора значи да жучни кашаљ није довољно смањен.
Постоји и супротан проблем, када се радом тела карактерише аномалозна активност. У том или другом случају, нормална обрада жучи се не појављује, мала количина је транспортована до дуоденума. Необично, знаци и симптоми ДЗХВП уочене код одраслих жена је 10 пута чешће него њихови вршњаци међу људима.
Ако сте због гастроентеролошке дијагнозе дијагностиковали ово – не очајујте се и не питајте ову патологију као нешто страшно и некомпатибилно са животом. Болест се успешно и брзо третира. Међутим, биће вам потребна додатна исхрана како бисте поправили и продужили постигнути терапеутски резултат.
Облици болести
У зависности од специфичног моторичког поремећаја (контракције глатких мишића) билијарног тракта, постоје две основне врсте болести.
Њихови симптоми и знаци се скоро не разликују, али варирају због главног разлога и преваленције међу одређеним категоријама пацијената:
- Хиперкинетички дискинезија (дискинезија, или типа гипермоторнаиа) је најчешћа код младих мушкараца и жена, а повезана је са оштећеном мишићних контракција због њихове повећане активности. Такође се може приметити код дјеце и младића пуберталног доба;
- Хипокинетички дискинезије (или дискинезија от хипокинетички типа) – болест изазвана природним сузбијање постаје глатких мишића контрактилну активност билијарног тракта. Овај облик патологије је типичнији за пацијенте зрелог узраста – од 40-45 година и више. Може се директно односити на пренету или пренесену неурозу (реверзибилан ментални поремећај).
Синдром се класификује према рецептури порекла и његовом директном генезу:
- Примарни ДЗХВП – се јавља још у утеро, а повезан је са конгениталним аномалијама биолошке структуре органа за излучивање жучи. Често се ова болест прати и другим кршењима органа апарата за излучивање жучи. Принципи лечења ДЗХВП-а код деце у овом случају се примењују од првих година живота, чим се постигне конзервативна терапија. Ова мјера је неопходна како би се избјегао накнадни развој сродних проблема и патологија у растућем тијелу дјетета;
- Секундарни ДЗХВП – рођен је и формиран са узрастом, нарочито често у присуству других стечених патологија гастроинтестиналног тракта. Најчешћи узрок секундарног ДЗХВП-а је акутни или хронични панкреатитис (запаљење панкреаса). Тактика лечења ДЗХВП-а код одраслих са секундарним облицима поремећаја усмерена је првенствено на искорењивање етиолошких узрока.
Главни узроци дискинезије
Ако говоримо о конкретним разлозима за развој примарне ДЗХВП, као што смо већ нагласили, водећи они су различите повреде физиолошке структуре органа у ембриона у материци.
Међу њима је посебно вредно споменути:
- Интраутеринска формација констрикција и септа у жучној кеси;
- Дуплирање канала бешике;
- Констрикција органа (жучна кеса не расте и не развија се нормално у почетку).
Све ове деформација може да подразумева не само присуство дискинезија, али и друге болести жучних путева.
Активира средње ДЗХВП много опширнији: То укључује не само у вези болести гастроинтестиналног тракта, али и нутритивни фактори, као што су лоше навике или неправилног начина живота.
Уобичајени узроци секундарне ДЗХВП:
- Дуоденитис (запаљење дуоденалне слузокоже);
- Гастритис (дифузна или фокална запаљења слузнице желуца);
- Пептички чир у стомаку или дванаестому (формирање дубоких дефектних жаришта у шупљинама органа);
- Холециститис (акутно или хронично запаљење жучне кесе);
- Панкреатитис (акутна или хронична запаљења панкреаса);
- Хипофункција ендокриног система – болести повезане са смањењем лучења хормона штитњака. Најпознатији и најчешћи међу њима је хипотироидизам (дисфункција штитне жлезде која је повезана с супресијом производње помоћу штитне жлезде стимулирајућег хормона);
- Вирусни хепатитис (вирусно обољење узроковано групом патогених микроорганизама, са доминантном лезијом јетреног ткива);
- Неуротични поремећаји (прелазни, тј., Подложни ефикасном третману и менталне абнормалности које сам препознаје сам пацијент).
Говорећи о разлозима, не можемо напоменути тзв. Факторе ризика који доприносе настанку болести:
- Инцоррецт храна (масних злостављање, димљени, пржена, сољени или зачињени зависност храна брзе хране и безалкохолних пића);
- Хормонска неравнотежа (кршење односа хормона – биолошки активних елемената, “дириговање“Све области деловања органа, ткива и система. Ова категорија укључује сузбијање или побољшање лучења одређених хормона, поремећај у њиховом транспорту, кршење састава);
- Вегетосоваскуларна дистонија или ВСД (синдром који омета рад аутономног нервног система одговорног за нормално функционисање унутрашњих виталних органа);
- Паразитске инфестације (нарочито црви и ламблије);
- Злоупотреба физичког напора (нарочито професионалне активности повезане са прекомерним радом);
- Психо-емотивни шокови (напади, синдром хроничног умора, стања анксиозности);
- Хиподинамија (седентарни или непокретни начин живота);
- Наследан фактор (преношење болести од родитеља до дјетета).
Симптоматске и клиничке манифестације
Детекција знака болести обично се јавља спонтано. Симптоми секундарне ДЗХВП су веома специфични, што доводи до тога да пацијент брзо консултује лекара.
Дакле, очигледним манифестацијама дискинезије може се приписати:
- Бол у десном горњем квадранту (за хипокинетички форме – бол, таласаст, туп, са епизодна епидемија у вези са осећајем пуноће и напетости у жучној кеси са хиперкинетицког облику – акутна, грчеви, оштра, протеже на сечива или раме настале након физичког напора или густом оброком);
- Мучнина и повраћање;
- Надимање и тешка надутост;
- Сузбијање апетита;
- Сува и горчина у устима, посебно ујутро, након што се пробудите;
- Непријатан мирис из уста (ако није повезан са неадекватном оралном хигијеном);
- Промена у сенци урина и фецеса;
- Билиари цолиц (нагли бљесак интензивног бола у десном горњем квадранту, у пратњи тахикардијом и екстремитета укоченост, бол, осећајем “срчаног застоја”);
- Повећан умор и раздражљивост;
- Итцхинг итцх;
- Смањен либидо.
Олакшавање симптома у лечењу ДЗХВП-а се практикује одмах након лечења пацијента лекару. Ова тактика драматично побољшава квалитет живота пацијента и пружа му нормалне услове за даљу терапију.
ДЗХВП терапија
Адекватан третман дискинезије нужно укључује таква правила:
- Терапија суседних, нарочито изазивајућих патологија;
- Нормализација сна и будности;
- Исхрана (обично за исхрану са ДЗХВП се користи табела број 5);
- Пријем холеретике и холеспазмолитиков;
- Пријем ензимских препарата;
- Пријем фитотерапијских бујица;
- Пријем неутропије (према именовању психотерапеута);
- Дуоденална звучна и затворена дубрава;
- Електрофореза;
- Акупунктура;
- Хирудотерапија;
- Хируршка интервенција.
Упркос чињеници да се дискинезија може изузетно лијечити, не би требало започети, јер се може кулминирати у различитим компликацијама. Немојте дозволити да вас нешто додирне и будите здрави!
No Comments